Krek

06 februar 2021

Šta je crack?

Crack je oblik kokaina koji se prerađuje kako bi se dobio “rock” kristal (koji se naziva i “slobodni kokain”) koji se može pušiti. Naziv „crack“ odnosi se na zvuk pucketanja koji nastaje kada se kristal zagreva. Popularan je među korisnicima jer je jeftin, brz i snažan. U zavisnosti od procesa proizvodnje i prisutnih zagađivača, crack može biti bele, žute ili roze boje.

Drugi nazivi za crack su nuggets (grumenci), jelly beans (žele pasulj), dice (kockice), candy (slatkiši), rocks (kamenje), base (baza), cookies (kolačići).

Crack izaziva brz i euforičan osećaj udobnosti (high); stimuliše organizam ubrzavanjem mentalnih i fizičkih procesa, povećava energiju, pažnju i koncentraciju.  Brzo delovanje rezultat je pušenja cracka, odnosno pare koja se apsorbuje u krvotok kroz pluća i brzo dolazi do mozga.  “High” je intenzivan i traje 5 do 10 minuta. U poređenju sa drugim oblicima kokaina, ubrzani ciklus delovanja povećava rizik od zavisnosti.

Zašto ljudi koriste crack?

Ljudi koriste crack zbog brzog delovanja, a “high” uključuje i sledeća osećanja:

  • euforiju,
  • povećano samopouzdanje,
  • intenzivnu navalu energije,
  • povećanu koncentraciju.

Kao i drugie droge, crack je jako štetan i ima negativne posledice.

Kako crack izgleda i miriše?

Ako ste zabrinuti da osobe iz vašeg okruženja koriste crack, evo na šta treba da obratite pažnju. Crack su beli komadi raznih veličina, nemaju posebnog mirisa, ali dim možete osetiti kada se puši.

Izgled kreka

Znaci i simptomi

Crack je vrlo opasna supstanca. Nemoguće ga je koristiti samo rekreativno jer brzo izaziva zavisnost, a osoba koja koristi crack, kao i njena porodica, problem moraju shvatiti vrlo ozbiljno. Simptomi zloupotrebe cracka su psiho-fizički.

Crack brzo izaziva zavisnost jer korisnici doživljavaju ekstremnu euforiju, a sva iskustva su u velikoj meri pojačana kod potrošača. Centri za nagrađivanje u mozgu se aktiviraju tokom upotrebe cracka, što dovodi do kontinuirane upotrebe te droge. Kada se osećaj ugodnosti slegne, korisnici moraju pušiti sve više cracka jer postaju nervozni, nemirni i paranoični.

Fizički simptomi

Porodica ili druga osoba u neposrednoj blizini osobe koja je zavisna od cracka može prepoznati fizičke znakove zavisnosti:

  • proširene zenice,
  • nesanica,
  • ubrzani puls,
  • hipertenzija ili povišen krvni pritisak,
  • smanjen apetit i gubitak telesne težine,
  • fascikulacije ili trzanje mišića,
  • krvarenje iz nosa.

Psihološki simptomi

  • agresivnost,
  • psihotični simptomi kao što su halucinacije ili paranoja,
  • opsesivne misli o cracku,
  • nemogućnost prekida uprkos snažnoj želji,
  • nabavljanje droga postaje prioritet,
  • pušenje cracka na račun finansija, veza i drugih važnih aspekata života,

Ostali simptomi: tolerancija i apstinencijska kriza

Zavisnost je uglavnom prisutna kod ljudi koji se upuštaju u rizične, opasne i problematične situacije kako bi nabavili i nastavili da koriste drogu.

Jedan od najvažnijih simptoma je tolerancija na drogu. Tolerancija na droge je stanje u kom korisnik mora stalno povećavati dozu, jer efekat droge na organizam vremenom slabi.

Osobe koje koriste drogu postaju manje racionalne i logične. Teško im je da održavaju veze sa ljudima zbog zavisnosti, ali to ne znači da trebate da napustite osobu koja se bori sa zavisnošću. Naprotiv, treba joj pružiti veću podršku i napraviti plan akcije za oporavak od zavisnosti.

Posle razvijanja tolerancije, osoba može iskusiti simptome apstinencijske krize. Simptomi uključuju:

  • duboku depresiju,
  • povečanu anksioznost, stres, zabrinutost,
  • uznemirenost,
  • pojačanu želju za daljim konzumiranjem.

Rizici od zloupotrebe cracka

Zavisnici često dolaze u sledeće rizične situacije:

  • Rizični seksualni odnosi - upotrebom cracka povećava se libido, a uzdržavanje smanjuje. Zavisnici će verovatno imati nezaštićene odnose i to sa više partnera. Takođe se dešava da zavisnici dolaze do droge seksom.
  • Povećana želja za nasiljem - crack pojačava emocije, uključujući i bes. Zavisnici zlostavljaju svoje partnere, a ponekad namerno ili nenamerno povređuju i sami sebe.
  • Rizik od nabavke droge - zavisnici dolaze u opasna područja i pristaju da rade nelegalne stvari kako bi kupili crack. Zavisnost od cracka snažna je motivacija za dalju upotrebu i mnogi su u stanju da učine sve što je potrebno da bi dobili još.
  • Zanemarivanje drugih obaveza - zavisnici su nezainteresovani za druge životne obaveze, poput plaćanja računa, posla, održavanja veza sa porodicom i prijateljima, pa čak i zanemaruju sopstvenu decu.
  • Kršenje zakona - mnogi zavisnici kradu, pljačkaju i bave se prostitucijom da bi dobili novac za drogu. Štaviše, samo posedovanje cracka je protivzakonito.

Posledice zloupotrebe cracka

Bilo da je kratkotrajna ili dugotrajna, zloupotreba ima mnogo neželjenih efekata koji ozbiljno ugrožavaju zdravlje.

Kratkoročni zdravstveni rizici uključuju:

  • Kardiovaskularne probleme (povišen krvni pritisak, ubrzan puls, povišena temperatura),
  • Ubrzano disanje,
  • Mučninu,
  • Čudno ili bizarno ponašanje,
  • Halucinacije (vizuelne i slušne),
  • Sumanuta razmišljanja,
  • Paranoju,
  • Anksioznost i paniku.

Gore navedeni negativni efekti mogu se javiti čak i posle samo jedne jake doze.

Dugoročne posledice zloupotrebe cracka mogu se javiti posle nekoliko dana, nedelja, meseci ili godina neprekidne zloupotrebe.

Dugoročni zdravstveni rizici uključuju:

  • Kardiovaskularne probleme koji uključuju srčani i moždani udar,
  • Oštećenje kardiovaslukarnog sistema,
  • Pothranjenost, veliki gubitak telesne težine,
  • Konfuziju/delirijum,
  • Perzistentne psihoze,
  • Oštećenje usana, desni i zuba,
  • Depresiju, anksioznost, razdražljivost.

 Ne čekajte da vam se psiho-fizičko zdravlje ozbiljno pogorša pre nego što potražite pomoć!

Oporavak

Proces oporavka od zavisnosti od crack-a započinje kontrolisanom apstinencijom u rehabilitacionim centrima pod stalnim nadzorom lekara. Pacijenti mogu doživeti nagle promene raspoloženja, anksioznost i uznemirenost. Trajanje detoksikacije zavisi od težine zavisnosti, a može biti i dugotrajnija ako je pacijent koristio velike doze u dužem vremenskom periodu. Neki zavisnici pate od akutnog post-apstinencijskog sindroma što znači da njihovi  simptomi mogu potrajati i posle detoksikacije, pa moraju biti pod terapijom i strogim nadzorom.

Posle detoksikacije mnogi pacijenti se prebacuju u stambene centre. To znači da pacijent tokom trajanja tretmana mora da živi u centru. Fokus tretmana je na psihološkim aspektima zavisnosti (pacijenti odlaze na individualne i grupne sastanke). 

Besplatna
info linija

Tražiš pomoć? Izlazak je tu da ti pomogne!
Ukoliko je tebi, ili nekome koga ti poznaješ potrebna pomoć za odlazak na lečenje ili nakon rehabilitacije, pozovi nas - pomoć je besplatna.

© Sva prava zadržana.
Udruženje Izlazak

  • Naziv udruženja
    Udruženje za podršku u prevenciji i rehabilitaciji zavisnika od opojnih sredstava Izlazak
  • Adresa
    Maksima Gorkog 92/2, 11000 Beograd, Republika Srbija
  • Kontakt telefon
    +381 61 255 27 37
  • E-mail
    Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
  • Poreski identifikacioni broj (PIB)
    106431352
  • Matični broj
    28003676
  • Šifra delatnosti
    9499